Pedro Bandeira
Autor ove priče, objavljene 1986. i nagrađene iste godine nagradom Žabuti, rodio se u Santosu 1942. godine, a od 1964. živi u Sao Paulu.
Još od malena, bajke su imale ogroman značaj za njegovu mašt, tako da je stvaranje Ružnice i istovremeno odavanje počasti svim veličanstvenim junakinjama kao što su Snežana, Pepeljuga i Zlatokosa, predstavljalo je za njega pravo uživanje i ogromnu čast. To je bio njegov način da im se oduži.
Pedro Bandeira oduvek sebe smatra dužnikom ne samo Monteira Lobata, Šarla Peroa, Jakoba i Vilhelma Grima, Hansa Kristijana Andersena, Ezopa i La Fontena, već pre svega starih pripovedača iz naroda. Žena čija imena istorija nije zapamtila, ali koje su se, iako nepismene i veoma siromašne, služile svojom maštom kako bi zagrejale srca dece u hladnim noćima dok napolju zavijaju vetar i vukovi, kada san, zbog gladi, siromaštva i siromaštva i surove zime, ne bi dolazio na oči.
Tako je nastala književnost za decu: iz ljubavi tih čudesnih žena, siromašnih i nepismenih, koje su izmislile ove predivne priče kao utehu za bol gladi, za očajanje siromaštva, za strah od zveri, za promrzli drhtaj, za uvek prisutan strah od smrti. Zbog toga je književnost za decu najnežnija umetnost: ona je uteha pred hladnoćom, glađu, bedom i smrću. Književnost za decu predstavlja Život i Nadu!
Još od malena, bajke su imale ogroman značaj za njegovu mašt, tako da je stvaranje Ružnice i istovremeno odavanje počasti svim veličanstvenim junakinjama kao što su Snežana, Pepeljuga i Zlatokosa, predstavljalo je za njega pravo uživanje i ogromnu čast. To je bio njegov način da im se oduži.
Pedro Bandeira oduvek sebe smatra dužnikom ne samo Monteira Lobata, Šarla Peroa, Jakoba i Vilhelma Grima, Hansa Kristijana Andersena, Ezopa i La Fontena, već pre svega starih pripovedača iz naroda. Žena čija imena istorija nije zapamtila, ali koje su se, iako nepismene i veoma siromašne, služile svojom maštom kako bi zagrejale srca dece u hladnim noćima dok napolju zavijaju vetar i vukovi, kada san, zbog gladi, siromaštva i siromaštva i surove zime, ne bi dolazio na oči.
Tako je nastala književnost za decu: iz ljubavi tih čudesnih žena, siromašnih i nepismenih, koje su izmislile ove predivne priče kao utehu za bol gladi, za očajanje siromaštva, za strah od zveri, za promrzli drhtaj, za uvek prisutan strah od smrti. Zbog toga je književnost za decu najnežnija umetnost: ona je uteha pred hladnoćom, glađu, bedom i smrću. Književnost za decu predstavlja Život i Nadu!
„Put carstva: Vranama na radost“ Mladena Nestorovića u prodaji od 17. jula
16.07.2024.
Godina 1355. Car Dušan je otrovan...
Mladen Nestorović u romanu „Put carstva: Vranama na radost“ pokazuje kako jedan vrstan pripovedač piše o važnim istorijskim temama, jasnim, uverljivim, živim je...
više
Društvena igra – „Rat u Zemlji čuda“ u prodaji od 16. jula
16.07.2024.
Alisa je ponovo u Zemlji čuda, ali tamo je zatekla bledu senku onoga što je nekada bila. Zato svaki vođa pokreta kreće u borbu da obnovi Zemlju čuda kakvu je voleo.
Nekada je tu bilo šale i duh...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.