Nekada valuta podzemlja, bitkoin se pojavljuje kao „nov način za praćenje informacija“

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Pričaćemo o tome šta je to bitkoin i kako se koristi u ilegalnim i legalnim trgovinama, kako je postao sredstvo za investitore i kako velike banke počinju da ga kopiraju. Moj gost, Natanijel Poper, reporter je iz oblasti tehnologije za „Njujork tajms“, koji je izveštavao o digitalnoj valuti. Pre neku godinu napisao je knjigu o bitkoinu i nazvao je „Digitalno zlato“.

Dakle za nas koji nikada nismo koristili bitkoin i koji zapravo ne razumemo kako to radi, kaži mi, zašto je to uopšte bitno za nas?

Čini mi se da je zanimljivost bitkoina višeslojna. Na prvom mestu, ljudi koriste bitkoin na vrlo interesantne načine. Mislim na to da ga ljudi koriste kao neku vrstu crnoberzijanske valute da kupuju narkotike i da naplaćuju novac od ucena, i on dozvoljava u suštini potpuno nov tip kriminala. Ali mislim i da nam ukazuje na to u kom pravcu se novac kreće i takođe, mislim, da nam govori i o tome šta je to novac. A onda, da proširimo vidokrug posmatranja, mislim da je zaista interesantan jer on nije samo neki novi softver ili nova vrsta novca. On je u osnovi društveni pokret. Njegov uzlet leži u tome što je pridobio hiljade, destine hiljada, milone ljudi širom sveta. I mislim da je ono o čemu je istinski interesantno da se razmisli to što je on toliko interesantan ljudima.

Dobro, dajte nam samo osećaj o redu veličina. Kao, koliko je novca trenutno investirano u bitkoin?

Kada biste hteli da otkupite sve bitkoine na svetu u ovom trenutku po ovonedeljnoj ceni platili biste otprilike 120 milijardi dolara. Tako da kroz taj primer možete na jednostavan način da razmišljate o veličini bitkoin ekonomije. To je, poređenja radi, više od vrednosti Goldman Saksa ili Morgan Stenlija, više od vrednosti PayPala. Dakle, ta vrednost je nakupljena u otprilike 17 miliona bitkoina koji su distribuirani po svetu.

OK. Dakle, šta je bitkoin?

Pa, da počnemo od onoga čega je verovatno najveći broj ljudi i svestan ‒ bitkoin je digitalni token (čip, novčić) koji možete kupiti ili prodati. Ali mislim da on ljude i dalje zbunjuje to digitalni token, a istovremeno mreža u kojoj on živi. I upravo je ta mreža ono što ga čini tako različitim. I tako kada kada govorimo o bitkoinu, mi govorimo o mreži koja je u osnovi mreža bitkoina. A to je nešto više nalik na internet. To je decentralizovana mreža računara širom sveta u kojoj žive svi ovi bitkoini.



Da li je on stvoren da bi rešio određene probleme sa novcem kakve danas poznajemo?

Da. Kada se ova ideja prvi put pojavila u drugoj polovini 2008. godine, tačnije za Noć veštica (noć uoči Svih Svetih, Valpurgijska noć) bila je to kulminacija decenijskog rada male grupe kompjuterskih naučnika i aktivista koji su bili zabrinuti – njihova najveća briga ticala se privatnosti. Zaista ih je brinulo to što u savremenom svetu novac postaje digitalan. Kada smo dobili mogućnost da prebacujemo novac koristeći kreditne kartice, svaka transakcija je bila praćena, i mogle su da je nadgledaju vlade ili velike korporacije. Najviše truda prilikom kreiranja bitkoina je bilo usmereno na to kako stvoriti anonimni digitalni novac.

I to je bio jedan tok razmišljanja koji je doveo do ovoga. Ali drugi snažan tok, kada je sve ovo izašlo na videlo, započeo je dva meseca nakon bankrota Leham Brothersa. Tačno usred ove finansijske krize. I bilo je dosta nepoverenja u Volstrit i velike banke, ali i u Centralnu banku. I upravo tada ovo je predstavljeno kao nov oblik novca koji može da postoji nezavisno od svih ovih institucija prema kojima su ljudi bili tako skeptični.

Dakle, ljudi koji su stvorili bitkoin, jer on je prerastao taj pokret, želeli su privatnost. Ali ja nisam siguran gde je granica između privatnosti i prikrivanja, ali bilo je dosta prikrivanja koja su okruživala korišćenje bitkoina jer je prvo mesto na kome je on zaista dobio polet ‒ ilegalno tržište, na crnom tržištu darkneta gde su se prodavali narkotici i seks, zar ne?

Tačno. Naravno. Mislim, linija između privatnosti i prikrivanja je uvek veoma, veoma zamućena, i ja mislim da je mnogo kompjuterskih tehničara koji mogu da potvrde da je privatnost takođe zloupotrebljena, nezavisno od ljudi koji žele da nešto učine a da vlada ne posmatra sve. I tako da, da, ja mislim, bitkoin je nastao iz ovog u osnovi idealističkog impulsa. I, znate, nakon što su tvorci bitkoina predstavili izvesnog Satošija Nakamota, to je dosta posrtalo tokom prve dve godine, i mogli ste da šaljete bitkoin unaokolo, ali oni u suštini nisu ništa vredeli u tom trenutku. I zapravo je pravu svrhu svog postojanja dobio kad je stvoren Silk Road, koji je, kao što znate, crno onlajn tržište, vrsta Ibeja gde možete kupiti narkotike. I kreator Silk Roada je shvatio da je bitkoin to omogućio. Da budemo iskreni, ranije je bilo prilično teško kupiti narkotike onlajn, jer ukoliko biste to radili, policija bi jednostavno upitala PejPal ili Vizu ko je poslao novac da se kupi ta i ta kesica heroina ili marihuane, i PejPal bi dao te podatke i osoba bi bila uhapšena. Sa bitkoinom, mogli biste da pošaljete taj novac i niko ne bi znao odakle je novac došao, i to je dalo krila novom onlajn tržištu.



U pitanju je isti onaj fenomen kompjuterskih programa stvorenih da spreče pristup računaru ‒ vaš računar postaje taoc malvera, i jedini način da pristupite ponovo svom računaru jeste da platite traženu otkupninu u bitkoinima. Ali stručnjaci upozoravaju da čak i ako je platite, to ne garantuje da ćete moći da pristupite svom računaru. Ali eto, to je postalo popularno.

Da, to je postala velika stvar u poslednje dve godine i...

I moram da dodam da se to ne odnosi samo na lične računare, već i na, kao cele mreže i bolnice, ceo svet.

Da, to je stvorilo ogromne probleme kompanijama, vladama. Dešavalo se da su bolnicama bile prinuđene da se vrate na starinsku obradu podataka, i tako su funkcionisale neko određeno vreme. Desilo se i jednoj radio stanici da je morala da prestane sa korišćenjem kompjutera jer su njihovi računari bili zamrznuti usled softverske otmice. Softverska otmica je postojala i pre bitkoina. Ali ona nije eskalirala sve dok se nije pojavio bitkoin. Ranije je taj isti otmičar morao da ode i uzme novac i da ga fizički pošalje po svetu. To nije lako uraditi. Sa bitkoinom sada možete poslati 500$ otmičaru vaših fajlova u Ukrajinu ili Rusiju, i transakcija je gotova za 20 minuta. I to je moguće zbog novog načina na koji bitkoin radi.

Što se tiče darkneta i tržišta ilegalne robe na kome je bitkoin valuta, neki sajtovi su već ugašeni, uključujući Silk Road, koji ste vi pomenuli,  ali to nije sprečilo ilegalne radnje. Možete li nam navesti neke takve primere?

Idealizam koji je na početku davao energiju bitkoinu našao je korena u zemljama gde se ljudima dešavalo da njihov novac bude zarobljen i da ga izgube jer lokalna valuta doživljavala hiperinflaciju a ljudi gubili svoje ušteđevine i tražili su prostor van kontrole vlade da stave svoj novac. To se događalo u zemljama poput Venecuele i Argentine. Čuli ste za to i u Zimbabveu. Tamo su ljudi uvek vapili za tim da svoju valutu zamene za dolar jer je dolar bio mnogo sigurniji, ali bilo je i prave nestašice dolara. I kada biste došli do dolara, često biste morali da ga na neki način stavite pod madrac, što nije bilo preterano bezbedno. Bitkoin je zamišljen tako  je da na takvom mestu možete zameniti vašu lokalnu valutu za bitkoin i tako dobijete stabilnije i sugrnije mesto za čuvanje novca.

Bitkoin entuzijasti pasionirano govore o tome. Lako je prebacivati novac preko sveta, sada je potrebno mnogo vremena za osnovne bankarske transakcije ka Indiji, ka Kini; to može potrajati nedeljama i zahteva plaćanje bankarskih provizija na svakom koraku tog procesa. Sa bitkoinima je to mnogo lakše: novac možete poslati sada, i on stiže primaocu za 10 minuta. Primlac treba samo da se uloguje i nije mu potrebno ničije odobrenje. To je posebno privlačno u zemljama gde je ljudima teško da otvore bankovne račune, poput Indije ili Afrike, gde su ljudi na neki način odsečeni od onlajn ekonomije jer ne mogu da dobiju kreditne ili platne kartice. Oni ne mogu pristupiti Netfliksu. Zahvaljujući bitkoinu sada možete vrlo jednostavno pristupiti Netfliksu u Indiji ili Africi, čak i ako nemate kreditnu karticu.
 
Sledećeg ponedeljka ćemo objaviti nastavak intervjua sa Natanijelom Poperom.
 
Razgovor vodio: Teri Gros
Izvor: npr.org