Kada se danas spomene pojam „Blaznavac“, mladi ga uglavnom vezuju za ugostiteljski objekat u centru Beograda, ne znajući pravo poreklo naziva i priču čoveka od koga je potekao. Iako nema direktne veze sa spomenutim objektom i starom kućom u koju je smešten, Milivoje Petrović Blaznavac bio je jedna od najzanimljivijih ličnosti u Srbiji 19. veka, prvi srpski general, odlučni čovek spreman da u odsudnim istorijskim trenucima lupne rukom po sablji. Priča čoveka uključenog u mnoge spletke, koji je podjednako dobro služio i Karađorđevićima i Obrenovićima, odlično je opisana u istorijskom romanu „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“ koji smo nedavno objavili.
Milivoje Petrović je rođen 1824. godine u Blaznavi, selu nadomak Topole po kome je i dobio nadimak. Dejan Mihailović, autor ovog romana, o Blaznavcu između ostalog piše:
„U narodu se pričalo da je Blaznavčeva majka Petrija kao devojka služila u knjaz Miloševom konaku u svojstvu lične knjaževe štumadle i kao takva u jesen 1823. godine iznenada zanela, pa ju je knjaz, kad je već bila pod vidnim bremenom, sa dobrim mirazom otpremio i udao za nekog Petra iz Blaznave, propalog seoskog dućandžiju i marvenog trgovca. Novorođenog Milivoja Petrovića od malih nogu je, osim majčine ljubavi, grejalo i saznanje da je knjaz Miloš njegov pravi otac a Obrenović njegovo pravo prezime koje mu je na pravdi boga uskraćeno, pa se kroz život probijao kao Milivoje Petrović Blaznavac i kao takav svršio i osnovnu školu u svom selu, i bojadžijski zanat u Kragujevcu, i vojnu nauku u Mecu.
Knjaz Miloš je docnije, znajući nešto što je po svoj prilici samo on smeo da zna, izabrao Blaznavca za ličnog čitača novina i 'poveritelnog' emisara kome je svojevremeno, kao emigrant u Beču, odavao i svoje tajne planove za upad u Srbiju. Sve je ovo još više razgorevalo mladićeve nade da bi jednog lepog dana mogao sesti na srpski tron, ili bar na hoklicu pored trona. Ta mu se prilika konačno osmehnula posle ubistva kneza Mihaila, kada je na Velikoj narodnoj skupštini u Topčideru dočekao proglašenje kneževića Milana za prestolonaslednika, a sebe i dva istomišljenika za njegove namesnike. A posle će videti šta će.“
Osim fizičkog izgleda, Blaznavac je od kneza Miloša nasledio i ambicioznost i želju za vlašću, koje se ni u jednom trenutku nije odrekao. Čak i kao jedan od trojice namesnika maloletnog kneza Milana, u sebi je potajno gajio nadu da će jednog dana sam zauzeti srpski presto. Iako nikada neće biti dokazano, postoji osnovana sumnja da je zaslužan za nekoliko atentata na Milana Obrenovića, od kojih je najmaštovitiji onaj pod nazivom „Smederevski nameštaj“, do tančina opisan u knjizi „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“, kada je mladi vladar srećom izbegao bizarnu smrt. Iako nije uspeo da preuzme presto za koji je smatrao da mu pripada, nakon tragične smrti kneza Mihaila oženio je nesuđenu kneginju Katarinu, unuku Jevrema Obrenovića.
Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića Blaznavca bili su, poput čitavog njegovog života, veoma intrigantni i njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije. O njoj postoji više verzija, a neke su na fenomenalan način opisane u romanu koji morate da pročitate ukoliko ste ljubitelj istorijskog ili pikarskog žanra, jer je ova knjiga puna avantura prvog srpskog novovekovnog kralja.
Autor: Zoran Miodrag