Čitajte pisca kao knjigu: Filipa Gregori

Iz inspirativne serije intervjua Njujork Tajmsa danas prenosimo intervju sa Filipom Gregori.

Koje knjige Vam se sada nalaze na noćnom stočiću?

O Bože, pa Njujork Tajms jer sam Engleskinja. Nemam ja noćni stočić. Nešto najbliže noćnom stočiću što ja imam bi bilo uzglavlje, ali mislim da to nije ono na šta ste mislili. Ono što imam je čitač e-knjiga marke Kindle koji je prepun; imam prva četiri dela naslova: „Counting for Nothing: What Men Value and What Women Are Worth‟ od Merilin Voring; „What isn´t History?‟ Ijana Mortimera; „Transgenerational Psychotherapy and the Hidden Links in the Family Tree‟ Ane Anselin Šucenberg i „Rosencrantz and Guildenstern Are Dead‟ Toma Stoparda. Možete od toga napraviti šta god hoćete. Meni liči na neku čudnu mešavinu, a ja sam je napravila.

Koja je poslednja dobra knjiga koju ste pročitali?
…

Šta utiče na Vašu odluku koju ćete knjigu čitati? To što ste čuli nešto o knjizi, prikazi ili preporuka prijatelja?

Kao i većini ljudi i meni je teško da pronađem knjigu koju ću čitati. Ponekad pročitam po nekoliko knjiga istog autora kada ga otkrijem. Čitam prikaze, i oni mi obično ukažu na knjigu koja će mi se dopasti, a često dobijem ideje od drugih ljudi, naročito od drugih istoričara i romanopisaca koji su podjednako izbirljivi kao i ja.

Kako zamišljate idealno letnje štivo?

Leti volim da čitam fikciju, i volim da čitam knjigu čija je radnja smeštena u mesto gde se i ja nalazim na odmoru. U junu idem na jug Francuske pa ću uzeti da čitam „Blaga je noć‟ od Skota Ficdžeralda, koji je tako grozno nostalgičan po pitanju geografije i vremena i opisuje ljubavi koje su tako krhke da mogu da traju samo na tren.

Šta mislite da je potrebno za dobar istorijski roman? Ko su Vaši omiljeni pisci ovog žanra?

Ono što ne čitam je istorijska fikcija smeštena u period o kome ja pišem. Prvo, izluđuje me kada neko ravno i bez reljefa prikazuje iste likove. Zamisao da je Katrin Hauard bezgrešna žrtva ili tvrdoglava drolja je za mene vrlo uvredljiva. Do sada smo valjda svi shvatili da se žene nikada ne mogu staviti u jednodimezionalne okvire? Čak ni kada se kriju pod plaštom. Takođe se ne usuđujem da čitam fikciju ni kada istražujem građu za roman, za slučaj da je autor ubacio nešto pogrešno ili izmišljeno što može da mi se usadi u pamćenje. Ali sam užasno ljubomorna – kada pročitam nešto dobro, poželim da sam to ja napisala, a kada pročitam nešto loše, pobesnim jer je pisac upropastio priču. Iz tog razloga čitam isključivo dobre romanopisce, samo uz njih mogu da se zavalim i uživam u čitanju.

Šta je najzanimljivije što ste naučili iz knjiga u poslednje vreme?

Smatram da je knjiga „Teaching Children to Ride‟ od Džejn Volas izuzetno poučna knjiga – da shvatite da vam je za podučavanje dece jahanju potrebno da imate dvoje ljudi: jedno da drži ponija, i drugo da drži dete. Moji unuci su vrlo zadovoljni što sam prvo pročitala knjigu pre nego što sam krenula da ih učim. Moja deca su padala sa konja i ponovo se  pela godinama jer nisam znala neke stvari.

Koji klasik ste skoro pročitali prvi put?

Skoro sam pročitala celu „Sagu o Forsajtima‟ Džona Golsvortija. Pre nekoliko godina sam pročitala prvi deo, ali sam zaboravila da se ona nastavlja kroz generacije. Apsolutno me je očaralo kako pisac menja pogled na književni lik, navodeći i čitaoca na isti čin.

Koje žanrove izbegavate?

Uvek sam se pitala, o, Bože, zašto iko piše pornografske tekstove? Ako ste imali sreće da nađete ono što vaš brod drži na površini, zašto biste to ispustili? Zašto biste rizikovali šansu da izgubite taj potencijal? Zar dobar seks nije mnogo važniji od publikacije? I zašto se iko bavi pisanjem sporih, traljavih žanrovskih romana? Samo kucanje je već iscrpljujuće samo po sebi – ali ako ste već počeli s pisanjem 150.000 reči, mora da ste imali na umu nešto vredno pomena? Zašto ljudi pišu krimiće sa očiglednim ubicama? Zašto pišu ljubavne priče sa idiotskim junacima? (Ili, pogledati prethodno napisano o pornografiji.) Pisanje treba da bude i odraz individualnosti ali i univerzalnosti. Kada odaberete da pišete žanrovske romane to je kao da ograđujete univerzum jer se plašite otvorenog prostora.

Kako volite da čitate? Knjige ili e-izdanja? Jednu po jednu knjigu ili nekoliko njih istovremeno? Ujutru ili uveče?

To je u mom slučaju nemoguće razlučiti – jer kada mi tražite da odlučim na koji način volim to da radim – to je kao da moram da odlučim na koji način volim da dišem. Stalno čitam, po ceo dan, i uvek pred spavanje pročitam bar poglavlje nečega. Proučavam knjige u tvrdom povezu jer su to uglavnom stara izdanja ili iz stručnih oblasti, tako da najveći deo dana provedem u radnoj sobi čitajući štampana izdanja. Čitam i štampane novine; sklona sam nekim smešnim, staromodnim predrasudama vezanim za onlajn novine, jer se nekako čini potpuno prikladno da čitate novine za stolom u vreme ručka, dok bi bilo nepristojno da to radite na nekom uređaju. Uveče čitam na svom e-čitaču, i ponekad pre nego što zaspim čitam i neku istorijsku knjigu.

Kako organizujete svoje knjige?

Obožavam svoje police kojih sada ima toliko i pretrpane su knjigama da mogu da ih nazovem bibliotekom. Ponekad razmišljam da sakupim sva dela Džona Djuija. Počela sam da kupujem polovne tvrdo ukoričene knjige kada sam bila student, i imam sve klasike u takvom povezu, čak i nekoliko primeraka nasleđenih prvih izdanja knjiga. Sada kupujem i štampane i elektronske verzije, i sve moje knjige su složene po imenu autora abecednim redom. Imam hiljade štampanih knjiga i 554 u mom tri godine starom Kindle-u, od kojih sam od svih pročitala pomalo. Volim osećaj sreće koji mi pruža bibliioteka u kojoj se nalaze E. P. Tompson pored Džejmsa Tompsona, Tenesi Vilijams pored Rejmonda Vilijamsa. Stvorila sam udobno mesto okruženo policama s knjigama – čitalački kutak za sebe i svoju vetrušku sa jednom nogom koja se spasila i koja živi sa mnom dok uči da slobodno leti. Ona voli da oseti tvrd povez knjiga pod svojom kandžom.

Za koju knjigu bi se ljudi iznenadili da je vide na Vašim policama?

Moram da napomenem da imam jedan odeljak o veštičarstvu i jedan o istorijatu skijanja – ovo su možda najstariji sačuvani delovi mojih istraživačkih pohoda.

Koja je najbolja knjiga koju ste dobili na poklon?

Kada mi je bilo sedam godina, moj kum mi je poklonio predivno ilustrovanu knjigu poezije za decu, u njoj sam prvo počela da čitam smešne i zabavne pesme, a potom sam prešla na prelepe srceparajuće pesme. Još uvek imam knjigu i čitala sam je svojoj deci.

Koji Vam je omiljeni književni junak ili junakinja, a ko antijunak ili zlikovac?

Za nezaboravni glamur mi važi naslov „Devil´s Club‟ od Džordžet Hejer, obožavala sam lik Vidala iz ove knjige.

Kakav ste čitalac bili kao dete? Za koje knjige i autore ste ostali vezani?

Bila sam usamljeno dete i gutala sam knjige. Pozajmljivala sam po četiri knjige nedeljno iz biblioteke, i baš iz tog razloga danas podržavam javne biblioteke. Knjige mog detinjstva koje mi i danas znače su: „Tajna mesečeve zemlje‟ od  Elizabet Gadž; „Stalky & Co‟ od Radjarda Kiplinga, „A Traveller in Time‟ od Alison Atli. Kao tinjedžerka sam obožavala Džordžet Hejer i E. M. Forstera.

Zamislite da organizujete književnu večernju zabavu. Koja biste tri pisca, živa ili pokojna, pozvali?

Morali biste biti ludi pa da pozovete troje pisaca na večeru, ali ako biste imali Ernesta Hemingveja, Doroti Parker i Kristofera Marloua bilo bi zanimljivo da gledate neizbežan sukob koji bi se desio.

Ko bi bio idealan pisac Vaše životne priče?

Biranje biografa je igra koju sam skoro počela da igram. Došla sam do toga zbog užasavajuće činjenice da su ljudi počeli da pišu o meni (teme za doktorate, blogove, novine, književne prikaze), i pre ili kasnije neko će propasti birajući mene za temu. Za nekoga ko mnogo drži do privatnosti a voli javno da govori o svojim delima i u isto vreme mrzi da priča o svom životu, ovo je noćna mora. Odgajila me je majka koja se uvek držala onoga da nikada ne treba iznositi „prljav veš“ u javnost (trebalo je samo da je čujete kako to izgovara!). Metafora je možda staromodna – možda je čak nastala i pre perionica – ali poruka je bila jasna i moćna.

I tako sam odabrala biografa, to je jedna mlada talentovana spisateljica koja razume moju prestrašenost sopstvenom biografijom, moju ljubav prema romanu, želju za privatnošću i moju odluku da niko od moje porodice ili prijatelja ko nije govorio u javnosti ne bude pozvan da priča. Ona je pisac koji razume moć prazne stranice i tišine. Dala sam joj zadatak da ne piše moju biografiju i mislim da će ona u potpunosti ispuniti taj zadatak.

Šta planirate sledeće da čitate?

Trenutno čitam knjige o srednjovekovnim ženama, koja naročito osvetljava činjenice o tome zašto su žene istisnute iz sfere trgovine, prava, javnih ustanova i uopšte iz vidokruga. Nemam reči da opišem koliko je ovo istraživanje neodoljivo i očaravajuće. Svakog dana čitam neku novu knjigu i odlazim u krevet upoređujući žene onog i ovog vremena, kao i žene iz različitih društava širom sveta. Počinjem da čitam „The Wealth of Wives: Women, Law, and Economy in Late Medieval London‟ od Barbare A. Hanavolt, „The Politics of Breastfeeding“ Gabrijele Palmer i „Delusions of Gender: The Real Science Behind Sex Differences‟ Kordelije Fan. Možda nisu najsjajnija dela, ali prosvetljuju.

Izvor: www.nytimes.com
 
Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:

Ema Donahju
Haled Hoseini
Amos Oz
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet