Piter V. Bret priča o romanu „Utroba zemlje“

Piter V. Bret je jedan od mojih omiljenih pisaca. Svoj prvi roman, „Noć demona“, napisao je na telefonu putujući podzemnom železnicom na posao svaki dan, dokazavši tako da čovek zapravo može napisati roman bilo gde. Na internetu otvoreno priča o svom pisanju i dokle je stigao sa njim, pružajući tako sjajan izvor informacija mladim piscima. I još uspeva da završi na vreme epske serijale!

Taj završetak je došao sa romanom „Utroba zemlje“, petim delom serijala „Demonski ciklus“, koji je uspeo ono što mnoga dela epske fantastike nisu u stanju – da dā pravi zaključak jednoj čudesnoj priči.

Odlučio sam da Bretu postavim nekoliko pitanja o romanu i o tome šta sledeće sprema čitaocima.

„Utroba zemlje“ je peti i poslednji nastavak serijala „Demonski ciklus“. Nedavno ste završili prvu verziju. Kakav je osećaj bio napisati poslednje poglavlje i završnu reč?

Priznajem da sam izbegavao da mislim o tome. Prvu ruku sam završio u januaru, ali sam malo zbrzao pri kraju, jer sam znao da ćemo sutradan dobiti bebu. Mala Sirena mi je odvukla pažnju na nekoliko meseci, a onda je došlo vreme za prepravke. Znao sam da ima puno toga da se poboljša, da knjiga nije završena. Naredna dva meseca sam proveo pazeći na bebu tokom dana i pišući preko noći. Čak i sada, dok  čekam da mi se vrati urednička verzija, i dalje iščitavam tekst i pravim male prepravke. I dalje mi se čini da je nedovršen.

Ne znam kada ću zaista osetiti da sam ga završio. Kada vratim pregledanu uredničku verziju? Kada korektura bude gotova? Kada se knjiga objavi? Posle promotivne turneje?

Još uvek po ugovoru imam jednu novelu vezanu za serijal, po imenu „Barren“. Možda ću taj osećaj  da sam završio odgoditi dok to ne napišem.

Ali u isto vreme shvatam da je projekat na kome sam radio poslednjih 18 godina konačno gotov. Da je razvoj svih likova dovršen i da su završili manje-više tamo gde sam i zamislio pre toliko godina. „Demonski ciklus“ mi je promenio život i odredio karijeru. Prvi put imam kreativnu slobodu da svoju pažnju usmerim na nešto novo.

Pretpostavljam da ću osetiti ponos što sam postigao više nego što sam zamišljao da je moguće. Mešavina oduševljenja i straha pri pomisli na nešto novo. Egzistencijalna dosada na kraju jednog perioda u mom životu.

Pretpostavljam da će to biti omamljujuće osećanje ali se ne žurim da ga osetim.



Likovi i zaplet na kome ste tako dugo radili dolaze do konačne bitke između ljudi i demona. Koliko je teško bilo da gledišta svih tih različitih likova zajedno privedete završnici?

Teže nego što sam očekivao a očekivao sam da će biti prilično teško. Nakon godina provedenih gledajući kako autori poput Roberta Džordana i Džordža R. R. Martina prolaze kroz sve te teškoće koje se javljaju prilikom pisanja epske fantastike, bio sam rešen da ih izbegnem, ali to je jedna od onih stvari koje ne shvatate u potpunosti dok se i sami ne nađete usred nje.

Stvaranje različitih gledišta na priču je zabavno i uzbudljivo na početku, ali kako svako od njih nalazi svoj put, postaje sve teže skupiti ih da bi svaka knjiga imala zadovoljavajuć kraj, a naročito za finale serijala kao celine. Završavanje svake knjige postaje sve teže kako se nagomilava emocionalna i dramska težina likova i uskoro shvatite da morate da vodite evidenciju ko je spavao s kim i ko je ubio čijeg oca, i sav taj istorijat počinje da smeta kompaktnosti priče.

Uprkos rečenom, posle dve godine rada, mislim da sam serijal doveo do zadovoljavajućeg kraja, sa završetkom svih glavnih i sporednih zapleta, kao i makar sporednim pojavljivanjem svakoga ko je nešto značio u serijalu. Bez obzira ko vam je omiljeni lik, svi su dobili svoj trenutak u romanu „Utroba zemlje“, čak i ako nisu svi preživeli do njegovog finala.

Pisci obično znaju osnovu zapleta serijala ali se ponekad iznenade promenama koje se jave tokom pisanja. Da li je bilo nekih delova u romanu „Utroba zemlje“ koji su bili drugačiji od onoga što ste zamislili kada ste započinjali s pisanjem?

S ponosom mogu reći da je osnovni zaplet serijala ostao blizak mojoj prvobitnoj zamisli od pre toliko godina. Arlen, Džardir, Liša, Rodžer i Rena su svi imali sudbinu kakvu sam zamislio. Naravno, bilo je nekoliko sporednih likova koji su usput dobili priliku da se i njihov ugao gledanja vidi, i to se organski razvijalo kako je priča napredovala – često na čudesan način, kako ćete i sami videti.

Ono što me je najviše iznenadilo, jeste to kako je semenje koje sam posadio na samom početku dalo neke neočekivane plodove, naročito kada su u pitanju mesta Tibetovo potoče i Utvrda Miln koja su u prve dve knjige bila veoma prisutna, ali su zatim ostala po strani.

Šta Peter V. Bret sprema sledeće? Nešto smešteno u isti svet kao prethodne knjige ili nešto potpuno drugačije?

Spremam novi serijal sa radnjom koja će se odvijati nekih 15 godina posle romana „Utroba zemlje“, sa novim likovima dok će se neki od najpopularnijih starih junaka pojaviti u sporednim ulogama. Biće tu Lišina kći Oliv a kako će čitaoci romana „Utroba zemlje“ saznati, ona je nešto stvarno posebno.

Ali najverovatnije ću se prvo malo odaljiti od sveta „Demonskog ciklusa“, i probati nešto novo. Posle skoro 20 godina sam u prilici da posvetim punu pažnju nekom novom projektu i moram reći da sam uzbuđen na tu pomisao.
 
Izvor: unboundworlds.com
Prevod: Vladimir Martinović