Presadjivanjem srca, Dzordz se menja. Njegov stari zivot nestaje, porodica ga ne razume, a on se ponasa kao klinac. Dzordz shvata da ce morati nesto da promeni ako hoce da zadrzi svoju porodicu. Ipak, njegovo dete ce dobiti dete. Sta on tu moze da ucini?

Toni Parsons nam daje sansu da ponekad iz fotelje, opusteni, citajuci sve njegove knjige "vodimo" obican zivot pun nedvosmislenih dilema, a da uz sve to osecamo veliko zadovoljstvo. Bez velikih emotivnih skokova, sazeto, svaku svoju racionalnu sliku zivota vodi kroz cistiliste covekovih osecanja. Pravo je osvezenje citati knjige Tonija Parsonsa. Opravdano je jedan od najcitanijih pisaca na nasem podrucju!

Posle čitanja ostalih Tonijevih knjiga, imam utisak da je i u ovoj zadržao porodicu kao osnovu u koju se sliva sva ljubav ovoga sveta, što daje posebnu čar njegovim delima, ali nisam osetila one emocije i želju da što pre pročitam kraj i ponavljam neke citate prijateljicama. Ali, ovakav utisak o Novom početku ne umanjuje moju privrženost ovom piscu.

Evo iz ugla jedne tinejdžerke: Pre svega, moram reći da Tonija smatram za jednog od retkih pisaca koje prihvataju i stari i mladi. Moja baka, koja je inače, kao i ja, strastveni čitalac pročitala je Naše nezaboravljene priče; Ja sam za sada pročitala samo Pravu porodicu. Ostavila je na mene zaista izvanredan utisak, pa sam rešila da "pogledam" i Novi početak. Ukusi su različiti, ali mene je iskreno i ova oduševila. Čitam je u autobusu, u školi čim dobijemo malo predaha, bukvalno me iznenađuje svakom novom situacijom u koju dolazi Džordž. Nije jedna od onih gde već na polovini kaže šta će se desiti pa da se čitalac psihički pripremi - ona direktno cilja ka "nepripremljenom" čitaocu i na taj način ga još više zadivi. Možda sam suvise subjektivna, možda bih imala drugačije mišljenje da sam pročitala i ostala njegova dela što planiram uskoro, ali u ovakvoj situaciji, apsolutno pozitivne kritike! Jos jednom je pokazao da nije igrom slučaja toliko cenjen pisac!

PROČITAJTE OVU KNJIGU- AKO, ŽELITE DA RAZUMETE SVOJE TINEJDŽERE, SVOJE RODITELJE I RODITELJE SVOJIH RODITELJA .

Očekivala sam mnogo više od ove knjige. Nažalost, rekla bih da je ova tema već puno puta ispričana i Toni Parsons nije uspeo da joj da notu originalnosti. Glavni lik nije iskoristio novu šansu koju je dobio nego se naprotiv vratio u detinjstvo i mladost u nadi da će ih bolje proživeti. Međutim, ne snalazi se dobro ni u koži mladića, kao ni u sopstvenoj koži, tj. koži odraslog, odgovornog muškarca, supruga i roditelja. Priča ispričana, blago, bez naratorskih zanimljivih i duhovitih skokova i preokreta po kojima se Toni Parsons do sada prepoznavao i po kojima je držao pažnju čitaoca.

Ne mogu reći da nisam uživala čitajući ovu knjigu, ali moram da priznam, očekivala sam više od Parsonsa. Da li se on umorio ili sam ja postala zahtevnija...

Knjiga je u samom vrhu top liste ali na mene nije ostavila fantastičan utisak kao npr. Moja omiljena supruga. Ovo je obična svakodnevna priča ali ima težinu jer je napisao odličan pisac

Čitajuci Parsonsa ponekad pomislim da se dobro poznajemo. I u ovoj knjizi kao i u većinji njegovih razotkriva nam umešno neke univerzalne detalje muškog načina razmišljanja. Živopisno prikazivanje prosečne urbane svakodnevice doveo je do vrhunskog nivoa. Knjiga pokazuje vrednost porodice prožete međusobnom ljubavi i nadasve istinsku ljubav muža prema ženi. Ko voli lagano neopterećujuće štivo posle koga će se osećati zadovoljno neka obavezno pročita ovu knjigu.

Као што написах у наслову, остао је у свом препознатљивом стилу. Прва Парсонсова књига коју сам прочитао (Моја омиљена супруга) ме је одушевила. Након тога сам почео да читам и његове остале књиге. Стил ми се свиђа, али претпостављам да човеку понестају идеје, тако да ми све књиге личе једна на другу. До сада сам прочитао Моју омиљену супругу, Човека и дечака, Човека и жену, Нови почетак и тренутно читам За моју малу. Као што рекох, Парсонс је геније што се тиче овог жанра, али треба да освежи књиге новим идејама, што је делимично и урадио са најновијом књигом.

Prelepo opisana iskrena osećanja i važne životne stvari.

Parsons nas uvodi u jedan neobičan svet, svet potpuno drugaciji od drugih, a opet toliko isti...Rečenice samo njemu svojstvene nas primoravaju da shvatimo šta nam poručuje i zašto je baš određenu temu opisivao na stranicama koje će nam svima pokazati kako postoje i loše stvari u životu...međutim, i ono još važnije, kako se sve može prevazići.. Pisana srcem, ova knjiga se može smatrati sklopom karakterističnih i nekarakterističnih Tonijevih detalja, nešto što je uveliko prepoznatljivo, ali i nešto novo, što svi mi trebamo dokučiti, i i zvući iz ovog sjajnog dela prepunog već dobro nam znanih emotivnih mreža koje čitaoca hvataju i nikad mu ne daju u potpunosti pobeći.

Knjiga mi se dopala, čita se u jednom dahu. Izuzetno je zanimljiva. I pored toga što je prožeta duhovitošću u njoj se mogu naći veoma "duboke" misli. Prepuna je životnog iskustva i simpatičnih dogodovština glavnog junaka. Zajedno sa njim živite i borite se dok čitate knjigu. Svaki njegov uspeh doživljavate, ali i svaki pad zajedno pobeđujete i ponovo se uzdižete... Ova knjiga mi se više dopala od druge njegove knjige "Moja omiljena supruga" i svakog bi posavetovala da je pročita. 

Od prve Parsonsove knjige koju sam pročitala (bila je to "Prava porodica"), bila sam sigurna da će to biti knjige kojima ću se vraćati sa radošću. Pročitala sam sve što se može naći kod nas. Svaka je nova, drugačija a opet podjednako topla i ljudska kao i predhodna. Mnogo puta sam se iskreno smejala, ali i zamislila nad onim o čemu Toni Parsons piše. Svaki put, čitajući uživala. Tako je i sa "Novim početkom". Jednostavna, topla, i komplikovana priča. Jednostavna je samo za čitanje. Jer kada je uzmete u ruke, teško se od nje odvajate. Komplikovana, samo onoliko koliko da preispitate sebe na kratko, na trenutak. Da još jednom, možda razmislite o svom životu i odnosima u njemu. Predivno i pitko.