Tasos: rajsko ostrvo

Naročito, ako niste bili na nekom drugom...

           

           

 

Kada čujete reč – Grčka – na šta / koga prvo pomislite? Na leto? More? Atinu? Partenon? Zorbu? Olimpijske igre? Onazisa? Sirtaki? Uzo? Giros? Masline? Razbijanje tanjira uz muziku buzukija?

Možda vas ta reč asocira na mitološka bića, Homera, filozofiju, Svetu Goru i manastire, smenu straže coljada na Trgu Omonija ili čak na Sakija Ruvasa – ovogodišnjeg predstavnika za pesmu Evrovizije iz razloga što je od svih zemalja-učesnica, u trominutnom nastupu, jedino on imao zadatak da promoviše i nacionalno obeležje - zastavu?

Da li ste, sklopivši oči, možda stvorili sliku nekog od grčkih ostrva – kao na turističkim prospektima : bele fasade kuća, plavi ragastovi, krst sa obližnje crkve, terasa, a sa nje puca pogled na bajkoviti zalazak sunca?

 

Bilo kakav da je vaš odgovor – sve to i mnogo više – jeste Grčka. 

 

Ali, s obzirom da desetak godina živim na jednom, od dva nama najbliža, ostrvu Tasos, iz priče koja sledi, možda pronađete neki razlog i odlučite se da dane svog odmora ili ostatak života, provedete upravo ovde...

 

 Dakle, ostrvo Tasos... Preskočiću suvoparne podatke o tome kako pripada istočnoj Makedoniji (ali, ne Makedoniji – republici bivše SFRJ, odnosno nezavisnoj državi, danas) i opštini Kavala, i odmah vam reći kako je najjednostavnije do ovde doći – autobuskim prevozom preko neke turističke agencije, koje imaju redovne linije na relaciji Srbija (glavna polazišta Novi Sad, Beograd i Niš) – Tasos, od početka Juna do kraja Septembra.

 

Razlozi su praktične prirode:

- ne morate da sakupljate bezbroj dokumenata potrebnih za vizu,

- nećete gubiti vreme i strpljenje, čekajući da vam se jave u ambasadi i zakažu vam dolazak;

- neizvesnost ćete izbeći : hoćete li i na koliko – dobiti boravak,

- cena povratne autobuske karte košta sedamdeset pet evra (samo povratna karta, da se razumemo)...

 

... te, ukoliko polazite iz Beograda i ako vam ne smeta što ćete dvanaestak sati provesti sedeći u autobusu, možda i više, u zavisnosti od gužve na graničnim prelazima (sa prvom pauzom negde kod Vladičinog Hana i skoro obaveznim svratištem u motel Džep; drugom pauzom na jednoj od granica i trećom pre & po ulasku na trajekt), napravili ste pravi izbor.

(Napomenuću ovde da je najjeftinija cena avionske povratne karte Beograd – Solun – Beograd oko sto šesdeset evra, a let traje sat i dvadeset minuta.)

  

Da vas ne zamaram podacima o prolasku kroz Srbiju i kako se stiže do grčke granice. Pretpostaviću da ste već sa ove strane. Tako da od granice (kako mi volimo da naglasimo - Evzoni, kako se zove i prvo selo pored koga se prolazi po ulasku u Grčku), do Soluna, predstoji još sat vremena vožnje.

Odatle, najbliže ostrvo do kog se lako stiže je Amuljani, u Svetogorskom zalivu. Posmatrajući Halkidiki na karti i onaj treći prst (ili nogu, kako je kome zgodno) gde se nalaze manastiri, videćete da je poslednje mesto gde ženska nožica može kročiti – Uranopolis, što bi prevedeno na naš jezik značilo - Nebeski grad. Pre Nebeskog grada je seoce Skala, a pre Skale – Metohi Svetog Pavla odakle se trajektom posle petnaestak minuta plovidbe, stiže na ostrvo Amuljani.

Da biste izbegli razočaranje – zanemarite sva ona obećanja koja će vam dati u turističkim agencijama i nemojte doći u Nebeski grad ili na Amuljani – možete preživeti leto bez jodiranog vazduha i u orahovom hladu, kod kuće – pod uslovom da tu i ne zaspite. (Ali, ako želite da se rodbini i susedima pohvalite kako ste letovali u Grčkoj – izbor je samo vaš. )

 

Zato, od Soluna obratite pažnju na putokaznu tablu na kojoj piše Kavala 169 km. Otkako je prošle godine završena ta deonica autoputa ka Instambulu, tzv. Egnatia odos, do Kavale se stiže za oko sat vremena vožnje.

Ako odlučite da se odatle ukrcate na trajekt – pripremite se na sat i dvadeset minuta ljuljuškanja da biste stigli u Skalu Prinos, odnosno kročili na Tasos. Ako se niste umorili od pritiskanja papučice za gas, ukoliko ste doputovali autom, nastavite ka gradu Ksanti, ali se isključite sa autoputa čim pročitate Keramoti (ukoliko ne želite da odete u Tursku).

Dakle, od Kavale do Keramotija vam predstoji najviše dvadesetak minuta vožnje i od Keramotija do Tasosa (ili Limenasa, kako još zovu ostrvsku prestonicu) stižete za pola sata trajektom.

 

Ova kraća-trajekt-destinacija je uglavnom češći turistički izbor, ne samo što se brže stiže na ostrvo, nego što je povoljnija cena karte za vozila u odnosu na destinaciju Kavala – Skala Prinos.

  

I tako, malo (više) drumom - malo vodom i – ovde ste!

 

Dobro došli na moje ostrvo!

 

 

- nastavak uskoro -