Najbitnije je koliko ste imali godina. Imao sam tačno devet godina, kada su Nil Armstrong i Baz Oldrin hodali po Mesecu, i od tada sam opčinjen svemirom.
Neki su želeli da budu fudbaleri ili premijeri. Ja sam želeo da budem kapetan Džejms T. Kirk koji je upravljao nosačem aviona Enterprajz.
Pol Merdin je nekoliko godina stariji od mene, i mogao sam da se kladim da ga je neki jednako presudan događaj iz detinjstva odveo na dug i trnovit put do Instituta za astronomiju pri univerzitetu u Kembridžu.
Merdinova najnovija knjiga iznosi srž našeg poznavanja Sunčevog sistema, sakupljanog vekovima, sa mnogo iznenađujućih misterije koje tek treba da se reše. Samo osam planeta kruži oko Sunca, zastrašujuće udaljeni Pluton svrstan je u kategoriju „manje planete“, jer je previše mali, nije baš okrugao i meša se s orbitom obližnjeg Neptuna.
„Suština cele ove priče“, piše Merdin, „glasi da našem Sunčevom sistemu nema ekvivalentnog među tri hiljade osamsto ostalih koji su nam poznati. Astronomija zasad za ovo još nema u potpunosti prihvaćeno objašnjenje.“
I zato se on u svojoj knjizi upušta u prikaz naših saznanja o svakoj planeti, od antike pa do danas.
Upozorava nas na početku knjige da iako imamo utisak da Sunčev sistem funkcioniše ustaljeno i savršeno pravilno, to nam tako deluje samo iz prespektive kratke vremenske lestvice, ali s dugoročnijeg stanovišta sagledane, planete i njihovi sateliti imaju uzbudljiv, dramatičan život. „Sadašnjost je ključ prošlosti“, pisao je o Zemlji Arčibald Giki, škotski geolog iz XIX veka. Što važi za Zemlju, važi i za ostale planete.
Merdin veruje da je veliki broj asteroida i meteora deo drugih planeta, koji su raseljeni u eksplozijama koje su se davno dogodile.
„Deo zemlje u vašoj saksiji ili bašti došao sa Marsa; šargarepa koju jedete sadrži mrvice sa Crvene planete.“ Marsovci su stigli! I jedemo ih za ručak!
Od svih fascinantnih otkrića u ovoj knjizi, meni se najviše dopala misterija Jupiterovog magnetnog polja. Neke planete imaju magnetna polja, a neke nemaju, dok je nekima potrebno da sadrže metal u jezgrima kako bi regulisali svoja polja (Naše se uglavnom sastoji iz gvožđa i nikla). Ali Jupiter je gotovo u potpunosti napravljen od vodonika i helijuma, a nijedan od njih nije sposoban da sprovodi električnu energiju.
Dakle, najnovija teorija je da se jezgro Jupitera sastoji od „metalnog vodonika“, što je, u stvari, vodonik, koji je izmenjen do te mere, da ima kvalitet metala. To je nemoguće na Zemlji i bilo gde drugde osim u jezgru planete.
To je čisto teorijska ideja - tj. ideja koja je nekom pala na pamet. Volim to.
Kao što je Šerlok Holms govorio, „Jednom kada eliminišete nemoguće, sve što ostane, ma koliko bilo neverovatno, mora da bude i istina.“
Ili, kako je kapetan Kirk govorio, „Faktor osnove šest, gospodine Sulu.“
Autor: Markus Berkman
Izvor: dailymail.co.uk
Prevod: Lidija Janjić